Trinaesti jul, Dan državnosti Crne Gore, je u periodu SFR Jugoslavije imao poseban značaj, kao Dan crnogorskog ustanka protiv fašizma 1941. Istog datuma 1878. Crna Gora je na Berlinskom kongresu međunarodno priznata kao država. Radio Slobodna Evropa (RSE) je pitao mlade u Podgorici što znaju o 13. julu.
Autor: admin
Novinarski priručnik za digitalno doba
Centar za građansko obrazovanje (CGO) i SHARE fondacija objavili su Novinarski priručnik za digitalno doba, koji pruža odgovore na neka od ključnih tehničkih i pravnih pitanja savremenog novinarstva u okviru medijske organizacije, ali i za samostalan novinarski rad.
VIDEO Šta Podgoričani misle: Od 102 kandidata, samo 12 položilo prijemni za upis na Medicinski fakultet
Portal VolimPodgoricu napravio je kratki video o tome šta Podgoričani misle povodom toga što je veliki broj učenika, lučonoša, pao prijemni ispit za upis na Medicinski fakultet.
E, ajde idi, molim te, negdje putuj…
Autor: Nina Petričević
Izgleda, da familija i prijatelji nemaju više živaca za mene i moje putničke flashbackove, ali ja svakako moram ovo da podijelim sa svijetom i znam da će neko od njih ovo pročitati, ma šta govorili protiv mene i mojih snova (ljubav za ekipu skrivenih fanova uže porodice).
Flâner. Jutros sam saznala za ovaj francuski izraz koji nema ekvivalentu u engleskom, a mislim da nema ni u našem jeziku… ili možda griješim. Ja ga nisam uspjela pronaći. Bilo bi kul da postoji.
Flâner znači hodati sporo, bez nekog određenog cilja, naprosto uživati u onome što nudi atmosfera u kojoj se trenutno nalazimo.
To bi ukratko bio opis mog svakog putovanja (Vive la France).
I daaa, sada pričamo o putovanjima!
Bez šale, putovati se mora! Bilo to kroz vrijeme, dimenzije ili auto-putem. Samo da se putuje.
Život ima svoj pravac, ali je, brate, jako smotan što se orijentacije tiče. Definitivno ga treba usmjeravati jer će u suprotnom doživjeti slobodan pad ili će se ispaliti negdje u svemir.
Zato, samo polako, flâner, s’il vous plait!
Imala sam u planu pisati o razlozima zašto treba putovati. To je učinilo već toliko hiljada ljudi prije mene i ne treba se ponavljati. Zato bih vam vrlo rado pričala o svom iskustvu i zašto ja putujem.
Putovanje je namijenjeno svakome, ali ne mora ga svako voljeti. Isto kao i život.
Postoje razni načini putovanja, bitno je samo da imate hrabrosti, kreativnosti, malo ludosti i da ne dozvolite drugima da ih mijenjaju u vaše ime.
Jedan od mojih načina se zove – neudobni ugođaj.
Neudobno se odnosi na prevozna sredstva, mjesta gdje spavam, moj budžet, neke određene situacije, sate nespavanja, a ugođaj je opet sve to. Malo je apsurdno, istina, ali da znate samo kako je to biti skoro pa švorc i kisnuti u Londonu, a uspjeti ući u ,,National Gallery”, i to za DŽ jer si student, a ulaz za studente, i to samo taj dan, je FREE!. Na kraju dana uletiš u bus, i dok se truckas kroz ,,La Manche” sa nekom tetom koja hrče za medalju i zauzima pola tvog sjedišta, i dok ti stomak krči cijelu petu simfoniju, razmišljaš o tome kako si uspio da prođes cijelu istoriju umjetnosti za jedan dan! Pa maštaš o pisanju autobiografije gdje ćeš govoriti (naglašavati čak!) kako Turnerova roza djeluje na tebe poput Mjeseca na more, te kako si se u par navrata osjećao usisan u George Orwell-ovo ‘Niko I ništa u Londonu I Parizu’. U tim trenucima si pjesnik i luda, predodređen I otuđen, a zapravo si samo jako umoran i zadovoljan student. (Divno je šta ti je sve uključeno u aranžman zajedno sa indexom).
Neudoban ugođaj uvijek nosim sa sobom, dođe mi kao naljepnice za torbe koje uzmem u svakom gradu.
Ej, pa onda onaj osjećaj kad pustiš ,,Ole lole“ u tramvaju, navečer, negdje u Budimpešti i smješkaš se svjetlima grada i Dunavu i Mađarima koji te gledaju čudno zbog te tvoje glupe, ali srećne face.
Ili učiti ekipu iz Jermenije kako napraviti bambus (kojeg lično ne volem), dok se mrznem na -5 ujutru u nekom jermenskom selu, kojeg nema ni na mapi, gdje smo zaglavili jer Lada nije htjela da upali.
Tako neki momenti napravljeni spontano me čine izuzetno srećnom. Zašto ne postoji neka virtuelna galerija, pa da prespojim sjećanja na neki ekran i da svi to mogu da vide onako kako ja vidim!
Dosta patetike za danas.
Nikad prije nisam pisala o ovome. Tužno mi je vidjeti sebe kako se prisjećam nečeg što mi je prije par mjeseci bila svakodnevnica. Nezahvalna su vremena došla i više ništa sebi ne možeš da garantuješ.
Radije bih pisala sve ovo na autobuskoj u Zagrebu ili u parku u Darmstadtu, a ne kući, u sobi.
Ko ima sjećanja, ima i planove… Nekad treba stati, pa onda nastaviti…
Mislim da je ovo bio dovoljan početak, o kraju ne govorim, ne vjerujem u konačnost.
…dan je ekstremno vruć, pa ga krunišem jednim ,,Hladnim Pivom“
,,Hodam po krovovima, danas sam ja malo gore,
Imam korak od 7 milja, i oblak mjesto šešira
…
Možeeee“
Autor: Nina Petričević
Ne trepći
ЗЕЛЕНО, ШТО ВОЛИМ ЗЕЛЕНО
Свијет зелени у нашим очима, зелени се као трава у марту. Зелено, што волим
зелено, рече Лорка и нађе своју инспирацију, изгледа да сам је нашао и ја.
Дрво кад никне на некој ливади зеленој, осјећа се као жбун у гори зеленој. Али сања. Сања своје руке, ноге, кожу, сања како допире до висина небеских. У зачетку је мало и беспомоћно, борећи се са свим недаћама.
У једном тренутку појављује се орао са неба, прилази малом дрвету и пита га : ,,Јеси ли добро?“. Дрво, као дрво ћутало је. Орао упита још једном, па још једном, па још шест пута, али одговор није добио. Дрво је ту стајало непомично, чекајући орла да одлепрша са ливаде зелене. Поче киша, орао отвори крила да се склони, док је дрво и даље стајало непомично, примајући ударце воде сваке секунде. Орао се више није враћао.
Прођоше дани, године, а дрво доби другара који се звао Храст. Храст је никао из земље као ракета. Дођоше нека дјеца. Видјевши на толикој ливади два дрвета приђоше им. Били су исте висине. Заправо, дрво је било мало веће од свих. Једно од дјеце приђе Храсту, те га помази. Дрво, мислећи да му дјечак жели зло, нападе га, те баци сво своје лишће драгоцјено на дјечака. Дјеца се сва уплашише и побјегоше, али тај дјечак није. Остао је сав у лишћу, којег се непосредно касније ослободио, те се извинио Храсту и отишао. Док се враћао кући, прошавши поред сваког дрвета, није видио ниједан лист. Стално се окретао иза како би видио тих неколико листића, који су лежали успавани.
Два дрвета непрестано су расла и развијала се. Након неколико година ова два другара стара осјећали су како им сат откуцава. Осјећао се мирис старости у ваздуху, а онда једног дана дође стадо оваца на ливаду зелену. Тог дана плакали су облаци као никад. Два другара су осјећала неку необичну тишину, док је киша падала и овце пасле. Свануло је Сунце иза брежуљака, спремао се нови дан за устајање из кревета ноћи. Два другара стара видјела су из даљине два човјека са сјекирама преко рамена. Поста’ то двобој два другара и два човјека. Побједник је већ био познат…
Зелено, што волим зелено.
Напомена: Текст је написан у склопу писменог задатака 2017. године
Лазар Дашић
Foto Vuk Mihajlović
Fotografije našeg sjajnog fotografa Vuka Mihajlovića.
Više Vukovih fotografija možete pronaći na njegovom Instagram nalogu: @foto.rai
Panthera uncia
Sniježni leopard je velika mačka koja nastanjuje krajeve centralne i južne Azije. Sniježni leopardi su prvo svrstavani u rod Panthera, da bi ih kasnije svrstali u sopstveni rod, Uncia, odakle i potiče njihov sadašnji naziv – Panthera uncia. Predstavljaju sredinu između velikih mačaka i manjih vrsta, s obzirom na to da sniježni leopardi ne riču.
source: Wikimedia
Sniježni leopardi imaju mekano i debelo sivo krzno sa kružnim tačkama i crnim mrljama po kojem su poznati. Njihov životni vijek iznosi od 15 do 18 godina. Vreba plijen sa visine ako je u mogućnosti, a u stanju je da skoči do 14 m.
Dužina tijela iznosi 100-130 centimetara, plus rep koji je oko 90 cm dug. Težina zavisi od pola i uhranjenosti. Mužjaci su teški od 30 do 80 kilograma, dok su ženke sitnije i teže od 30 do 60 kilograma.
| Carstvo: |
Animalia
|
| Tip: |
Chordata
|
| Podtip: |
Vertebrata
|
| Klasa: |
Mammalia
|
| Nadred: |
Laurasiatheria
|
| Red: |
Carnivora
|
| Podred: |
Feliformia
|
| (nerangirano): |
Aeluroidea (mačkolike zvjeri)
|
| Infrared: |
Feloidea
|
| Porodica: |
Felidae
|
| Potporodica: |
Pantherinae
|
| Rod: |
Panthera
|
| Podrod: |
Uncia
|
| Vrsta: |
P. uncia
Schreber, 1775
|
Životno stanište obuhvataju stepe, prostrani klanci i vrleti visokih planina. U ljeto, sniježni leopard obitava na nadmorskoj visini od 6.000 m, dok zimi silasi do šuma na oko 2000 m nadmorske visine. Prostor na kojem žive ove mačke pokriva planinske krajeve 12 azijskih država: Avganistan, Butan, Kina, Indija, Kazahstan, Kirgistan, Mongolija, Nepal, Pakistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan.
source: wikimedia
Sniježni leopardi su ugrožene mačke čije krzno je izuzetno skupo na crnom tržištu. Najčešće se prodaju u Avganistanu, Nepalu, Kini i Butanu. Smatra se da ih je u divljini ostalo svega između 3,500 i 7,000.
Tekst je u potpunosti preuzet sa Slobodne enciklopedije Wikipedia. Fotografije: Wikimedia
Zlatni broj, Fibonačijev niz, Arhitektura
Ljepota arhitektonskih objekata zavisi od više faktora. Najvažniji su proporcionalnost i harmoničnost. Harmonična proporcija najbolje se ogleda u proporcijama zlatnog presjeka.
Po Euklidu ona glasi :
b:a = a:(a+b) ili „Manje prema Većem kao Veće prema Cjelini.“
Ako je a= 1.0 onda je b=0.618 tj. a+b= 1.618 i ova veličina je poznata kao zlatna sredina (zlatni broj) ili zlatni presjek. Predstavlja se grčkim slovom Fi i to je iracionalan broj: ϕ=1.6180339887499…
Pravougaonik, čije su stranice u odnosu 1: ϕ naziva se zlatnim pravougaonikom. To su 13/8, 21/13, 34/21, 55/34…… Arhitektura antike i srednjeg vijeka koristila je u projektovanju proporcije u skladu sa zlatnim presjekom. Zato objekti iz tog perioda izgledaju proporcionalno, skladno i lijepo. Zlatni broj su koristili i slikari, muzičari, fizičari… a sve zbog toga što je ovaj broj utkan u samu prirodu i sva živa bića jer sve što se razvija čini to u određenim koracima. ϕ je i u proporcijama lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNK,..
Zlatni broj je vezan i za Fibonačijev niz. To je niz brojeva: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144…Polazeći od brojeva 0 i 1 svaki sledeći broj je jednak zbiru prethodna dva.
Ako podijelimo svaki broj Fibonačijevog niza sa njegovim prethodnikom dobijamo niz brojeva koji konvergira upravo broju 1.6180339887499…
Grafički Fibonačijev niz se predstavlja crtanjem kvadrata. Počinjemo sa dva kvadrata dužine stranice 1, koje nacrtamo jedan do drugog. Zatim iznad ta dva kvadrata nacrtamo kvadrat dužine stranice 2 (1+1=2). Zatim pored tako dobijenog pravougaonika 1+2 nacrtamo kvadrat dužine stranice 3. Ako nastavimo sa dodavanjem novih kvadrata na sliku, takvih da je stranica novog kvadrata jednaka zbiru dužina stranica prethodna dva, dobijamo kvadrate čije su dužine stranica jednake brojevima Fibonačijevog niza.
Kada u tako dobijene kvadrate ucrtamo kružne lukove, dobijamo spiralu, koja je veoma dobra aproksimacija spirala koje se pojavljuju u prirodi kod puževa, u rasporedu semenki kod biljaka…izgledu galaksija. A sve je to ljepše prikazano u filmu:
Fotografije i tekst preuzeti sa bloga: nadgradnja.wordpress.com
Konkurs Filmskog centra za razvoj scenarija i projekta
Filmski centar Crne Gore raspisao je Javni konkurs za dodjelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje kinematografskih djela u dvije kategorije: razvoj scenarija i razvoj projekta.
„Pravo učešća na konkursu za sufinansiranje proizvodnje kinematografskih djela imaju pravna lica upisana u odgovarajući registar privrednih subjekata u Crnoj Gori za obavljanje kinematografskih djelatnosti, kojima je osnovna djelatnost proizvodnja kinematografskih djela, a koja ispunjavaju uslove utvrđene konkursom i Pravilima, kao i odgovarajuće uslove u pogledu autorstva u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima, i uslove u pogledu nepostojanja sukoba interesa“, saopšteno je iz filmskog centra Crne Gore.
Registracija korisnika i prijave na konkurse Centra vrše se putem internet stranice na http://www.fccg.me.
Pristup prijavama je moguć nakon uspješno izvršene registracije korisnika.
Rok za podnošenje prijava je 24. 04. 2020. godine do 12 časova.
„Imajući u vidu novonastalu situaciju u zemlji u vezi sa virusom COVID 19, sva pitanja ili informacije vezane za konkurs postavljaju se putem e-mail adresa: info@fccg.me i danijela@fccg.me“, zaključuje se u saopštenju.
izvor: Vijesti.me
