Svakodnevne navike za koje nijesmo znali da povećavaju karbonski otisak i zagađuju životnu sredinu

autorka: Jana Marjanović

Kako je tema karbonskog otiska postala jedna od najznačajnijih komponenti koja se razmatra na naučnim skupovima koji imaju za cilj diskutovanje o smanjenju zagađenja životne sredine i šta čovjek može uraditi kada su u pitanju klimatske promjene, tako svakodnevno nailazimo na publikacije koje nas podsjećaju da smanjimo sopstveni karbonski otisak. Svaki vodič uglavnom prikazuje iste smjernice: da smanjimo korišćenje automobila; da rijetko koristimo avionski prevoz; da kupujemo organske proizvode sa farmi – koji su uglavnom biljnog porijekla; da smanjimo korišćenje plastike; da kupujemo manje garderobe i počnemo da živimo minimalističkim načinom života; da čuvamo energiju; kao i mnogi drugi principi.

Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu emisije gasova povezanu sa efektom staklene bašte – koji dolazi od proizvodnje i upotrebe/korišćenja određenog proizvoda ili usluge. Karbonski otisak uključuje emisije ugljen-dioksida (CO2) – gasa koji ljudi najčešće emituju – i drugih gasova, uključujući metan, azot-oksid i fluorisane gasove, koji zadržavaju toplotu u atmosferi, uzrokujući globalno zagrijavanje. Globalno zagrijavanje se odnosi na porast globalnih temperatura uzrokovane sve većim koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi, dok klimatske promjene se odnose na sve veće promjene u klimatskim mjerama tokom dužeg vremenskog perioda, pa su ova dva procesa često povezana. Globalno zagrijavanje predstavlja veliki problem za Planetu, jer dovodi do npr. otapanja lednika, povećanja nivoa mora, i tako se narušava ravnoteža u ekosistemu – različite vrste organizama izumiru, i narušava se biodiverzitet, koji je jako važan činilac na Planeti. Način na koji mi možemo doprinijeti očuvanju Planete jeste smanjenje karbonskog otiska.

Onog trenutka kada sam shvatila da se karbonski otisak mjeri po glavi stanovnika, i da ja zapravo kao individua mogu doprinijeti očuvanju Planete i njenih resursa time što ću smanjiti svoj karbonski otisak, počela sam primjenjivati osnovne, gore navedene principe i smjernice. Međutim, to mi nije bilo dovoljno. Znala sam da još mnoge svakodnevne navike moraju biti povezane sa proizvodnjom karbonskog otiska. Započela sam istraživanje i došla do interesantnih podataka. Kako nema mnogo članaka na temu svakodnevnih navika za koje nijesmo znali da imaju veliki uticaj na životnu sredinu, tako sam odlučila napisati ovaj blog. Predstavljam pet novih navika koje sam implementirala u svom životu i tako dodatno dovela do smanjenja svog karbonskog otiska.

Prva navika koju trebamo promijeniti kada je u pitanju smanjenje karbonskog otiska jeste – preći sa štampanih knjiga, odnosno „Hard-copy“ verzija, na elektronske knjige, odnosno na „eBooks“. Kao ljubitelj knjiga i njihove kolekcije, ovo je bila navika za koju mi je trebalo duže vremena da je primijenim u životnom stilu. Zašto „eBooks“, a ne „Hard-copy“ verzije knjiga? Na prvom mjestu, „eBooks“ ne koriste papir, pa sa te strane dovode do očuvanja resursa kada je drveće u pitanju. Takođe, ne zahtijevaju mnogo prostora kao štampane knjige – što je od posebnog značaja za nas, minimaliste, koji uglavnom živimo u malom prostoru, koji ne koristi mnogo energije. Važno je napomenuti i to da u njihov karbonski otisak ne ulazi kalkulacija emisija CO2 nastalog prilikom transporta štampanih verzija knjiga. Prilikom čitanja štampanih verzija knjiga, potrebno nam je svijetlo, pa dodatno trošimo električnu energiju. Sa druge strane, energiju ćemo trošiti i prilikom čitanja knjiga na elektronskom uređaju, međutim znatno manje – zamijenite samo 15-30 minuta dnevnog provođenja na društvenim mrežama (kojima je potreban prenos podataka kako biste ih čitali: wifi, 3G ili 4G mreža) sa nekom od eBook verzija knjiga (kojima, jednom kada su preuzete, nije potreban dodatni prenos podataka) i definitivno možete biti sigurni da ste proizveli manje karbonskog otiska. Ovo se odnosi i za ljubitelje pisanja – budite sigurni da ste kupili notes koji u sebi sadrži 100% reciklirani papir. Ukoliko nemate pristup istom, bilješke pravite na laptopu ili na drugom elektronskom uređaju.

Druga navika koje moramo biti svjesni ukoliko želimo smanjiti svoj karbonski otisak jeste ta da manje vremena u toku dana provodimo na internet mreži, odnosno „Online“. Svaka od aktivnosti koje obavljamo na internetu – šaljemo e-mailove, koristimo chat na društvenim mrežama, objavljujemo fotografije i video snimke, slušamo muziku, gledamo filmove – dolazi sa malim troškovima, odnosno emituje se mala količina CO2 zbog energije potrebne za pokretanje uređaja i napajanje bežičnih mreža koje koristimo. Međutim, ukoliko razmotrimo činjenicu da približno 4.1 milijarde ljudi, odnosno 53,6% svjetske populacije u ovom trenutku koristi internet mrežu, skup utrošene energije i emisija CO2 tokom svake aktivnosti na internetu će na globalnom nivou biti veliki i imaće uticaj na životnu sredinu. Ukoliko želite biti dio promjene – Isključite mobilne podatke ili Wifi mrežu kada ne koristite elektronski uređaj u datom trenutku. Umjesto 10 fotografija sa društvom koje napravite, potrudite se da napravite jednu ili dvije. Objavite samo jednu na društvenim mrežama J Potrudite se da bateriju telefona ili drugog bežičnog uređaja koji koristite napunite jednom u toku dana.

Treća navika kojom možemo znatno smanjiti karbonski otisak jeste korišćenje stepnica umjesto lifta. Istraživanja ukazuju na to da korišćenje stepenica – da bismo se popeli do 3. sprata i da se vratimo nazad, umjesto korišćenja lifta, štedi 15 watt/hours(Wh) dnevno, odnosno 450 watt/hours (Wh) mjesečno. Ova količina energije je dovoljna za napajanje velikog plazma televizora tokom 3 sata. Takođe, korišćenjem stepenica dnevno se sagorijeva oko 18 kcal. Korišćenjem stepenica umjesto lifta, na godišnjem nivou ćete smanjiti karbonski otisak za 6.5 kg.

Četvrta navika koju često zanemarimo kada je u pitanju karbonski otisak jeste na koji način i koliko često koristimo mašinu za pranje i sušenje veša. Kako je nova tehnologija ponudila jednu mašinu koja će nakon pranja, automatskim programom uraditi i sušenje veša, važno je da budemo svjesni toga da se prilikom korišćenja mašine za kombinovano pranje i sušenje veša, sa radom na 60˚C, proizvede oko 3.3 kg emisije CO2. Istraživanja su pokazala da se u ovom slučaju veće količine emisija CO2 emituju u dijelu procesa kada je sušenje u pitanju. Da biste smanjili karbonski otisak, preporučuje se da ne koristite mašine za sušenje veša, već da veš sušite na vazduhu. Osim sušenja veša na vazduhu, da biste smanjili karbonski otisak, potrebno je koristiti što manju temperaturu prilikom pranja, pa se preporučuju programi sa 30˚C i 40˚C. Ovim programima ćete dopinijeti i do očuvanja kvaliteta vaše garderobe, pa ćete manje kupovati i konzumirati takozvani „fast fashion“ trend. Svaki novi komad odjeće iziskuje velike količine resursa, prvenstveno kada je voda u pitanju, a i drugi resursi, pa je važno da vodimo računa o odjeći koju već imamo, i da je koristimo što je duže moguće. Očuvanje resursa vode jeste jedan od važnih parametara kada je pranje veša u pitanju, pa tako, da biste smanjili karbonski otisak, i potrošenu količinu energije, preporučuje se da mašinu koristite isključivo kada ste sigurni da ste sakupili dovoljno garderobe za pranje i napunili njen kapacitet.

Peta navika, koju smatram najvažnijom od svih ostalih kada je u pitanju naš uticaj i ono što mi možemo uraditi direktno za Planetu, jeste implementiranje principa „zero waste“ u svakodnevnom načinu života. Ovdje je važno napomenuti da „zero waste“ koncept nije isto kao koncept „reciklaže“. „Zero waste“ predstavlja mnogo veći koncept, čiji je opšti cilj, odnosno strategija POTPUNO uklanjanje otpada, a ne kao reciklaža – upravljanje njime. Praktični koncept predstavlja da individua nikada ne stvara otpad. Da li je to moguće? Jeste u mnogo sfera, kada je u pitanju, na primjer, jednokratna ili kratkoročna stavka zamjenjuje proizvodom koji je dizajniran da traje, da bi se ponovo koristio, popravljao i / ili reciklirao iznova i iznova. Jako je važno da se potrudimo i da kao individua proizvodimo što manje otpada – to će umnogome uticati na smanjenje karbonskog otiska. Osnovni princip „zero waste“ načina života jeste da kupujemo hranu koja nije upakovana. Ukoliko ne živimo potpuni „zero waste“ koncept, a želimo doprinijeti očuvanju životne sredine, za onu hranu koja je upakovana, potrebno je da budemo sigurni da je ambalaža pogodna za reciklažu. Kada su u pitanju kozmetički proizvodi koje svakodnevno koristimo, kako bismo izbjegli pakovanja koja su uglavnom od plastike, i proizvode koji u sebi sadrže toksične materije, najsigurniji način jeste da sami proizvodimo barem određeni dio proizvoda. Za ostalu ambalažu, moramo se uvjeriti da je deklarisana sa znakom koji ukazuje da je ona pogodna za reciklažu. Osim toga, korišćenje jednokratne plastike svesti na minimum. Kada je u pitanju organski otpad, upoznati se sa principima kompostiranja i implementirati ih u dnevnim navikama. Ljudska populacija se rapidno povećava, a sve manje resursa, zato – Reciklirajte, reciklirajte, reciklirajte!!!

„Ja sam samo pojedinac. Kakvu promjenu mogu napraviti?! Poenta je jednostavna: Želim da budem zapamćena zbog stvari koje sam uradila dok sam živjela na ovoj Planeti, a ne zbog otpada koji sam ostavila iza sebe.“ L.Singer – TEDx

Šta je mladima 13. jul?

Trinaesti jul, Dan državnosti Crne Gore, je u periodu SFR Jugoslavije imao poseban značaj, kao Dan crnogorskog ustanka protiv fašizma 1941. Istog datuma 1878. Crna Gora je na Berlinskom kongresu međunarodno priznata kao država. Radio Slobodna Evropa (RSE) je pitao mlade u Podgorici što znaju o 13. julu.

Novinarski priručnik za digitalno doba

Centar za građansko obrazovanje (CGO) i SHARE fondacija objavili su Novinarski priručnik za digitalno doba, koji pruža odgovore na neka od ključnih tehničkih i pravnih pitanja savremenog novinarstva u okviru medijske organizacije, ali i za samostalan novinarski rad.

Pristupi priručniku

Bašta na balkonu – Zašto?!

Autorka: Jana Marjanović


 

BAŠTA NA BALKONU – ZAŠTO?!

         Benefiti svakodnevnog konzumiranja voća i povrća su veliki. Povrće je važan izvor mnogih hranljivih sastojaka, uključujući kalijum, dijetalna vlakna, folne kiseline, vitamin A i vitamin C. Hrana bogata kalijumom može pomoći u održavanju zdravog krvnog pritiska. Dijetalna vlakna iz povrća, kao dio sveukupne zdrave ishrane pomažu u smanjenju nivoa holesterola u krvi i mogu smanjiti rizik od bolesti srca, a važna su i prilikom pravilnog varenja hrane. Folna kiselina pomaže organizmu da formira crvena krvna zrnca, dok vitamin A održava oči i kožu zdravom i pomaže u zaštiti od infekcija, a vitamin C je važan antioksidans i pomaže u apsorpciji gvožđa. Ove činjenice dovode do toga da se ljudi danas  sve više okreću potražnji organskih proizvoda – odnosno proizvoda koji su uzgajani po principima koji ne podrazumijevaju nikakva dodatna hemijska sredstva koja bi podspiješio rast određenog proizvoda. Sa druge strane, kako broj stanovnika na Zemlji se sve više povećava, tako je potrebno više hrane i resursa koji će zadovoljiti osnovne životne potrebe, pa ova činjenica rezultira tome da se na tržištu sve više nalazi hrana koja nije uzgajana po principima organske proizvodnje. Jedan od načina da u određenom periodu godine konzumirate isključivo organske proizvode, gdje ste upoznati sa njihovim načinom uzgoja, jeste da zasadite svoju baštu. Međutim, veliki broj ljudi će reći: Ja živim u urbanoj sredini, u stanu ili kući sa organičenim prostorom u dvorištu, i nemam mogućnosti za uzgojem domaćih proizvoda, iako imam motivaciju. Prema podacima MONSTAT-a, od ukupnog broja stanovnika Crne Gore 63.23% živi u urbanim  naseljima,  dok 36,77% živi u ruralnim naseljima. Ovaj podatak dovodi u vezu to zašto je potrebno da se stanovništvo u urbanim sredinama upozna sa pozitivnim stranama koje im zeleni kutak u njihovom životnom prostoru donosi. Za baštovanstvo nije potreban veliki prostor, a ovaj članak ima za cilj da to i prikaže. Da biste počeli da se bavite baštovanstvom potrebno je mnogo želje, jako malo truda i mali prostor koji imate na svom balkonu od stana ili kuće.

Baštovanstvo na balkonu zahtijeva manje vremena i manje truda od onog koji je potreban ljudima u ruralnim područjima, i na velikim obradivim površinama. Međutim, baštovanstvo na balkonu podrazumijeva da se ima velika motivacija i da se svakodnevno uči o novim metodama koje će unaprijediti voće ili povrće koje se uzgaja. Prije svega, potrebno je upoznati se sa tim koje kulture se mogu uzgajati na malom, organičenom prostoru. Od tih kultura, važno je odabrati sorte koje su otporne na nepovoljne uslove koji ih mogu zadesiti, ali svakako manje rizika imaju one koje se uzgajaju na balkonu, nego na otvorenom prostoru u njivi, kako je slučaj sa sortama koje se uzgajaju u ruralnim mjestima. Ne samo što ćete sebi u određenom periodu godine obezbijediti domaću, organsku hranu, već baštovanstvom na balkonu uređujete prostor u kojem živite, a neka istraživanja su čak pokazala da baštovanstvo smanjuje stres i poboljšava fokus, drugim riječima, utiče kako na psihičko, tako i na fizičko zdravlje. Hrana koju uzgajate na balkonu je hranljivija i ukusnija, pa je i to jedan od razloga zašto se stanovništvo danas sve više okreće ,,urbanom baštovanstvu“.

jana1

Izvor: Pinterest

 

Par ideja za biljke koje možete uzgajati na balkonu su: paradajz, peršun, zeleni luk, paprika i jagode. Osim navedenih, u saksijama na balkonu se mogu uzgajati i krastavac, zelena salata, pa čak i mahunarke (kakav je pasulj). Ovim biljkama je potrebno organsko, mineralno đubrivo, koje će pozitivno uticati na njihov rast i obezbijediti sve potrebne nutrijente. Takođe, jedna od ideja jeste i korišćenje komposta, koje se pravi odvajanjem svih organskih otpadaka iz stana tokom određenog vremena i njegovo pretvaranje i razlaganje u kasniju hranu za biljke koje proizvodite. Osim toga, važno je obezbijediti prostor u kojem će ove biljke imati dovoljno svjetlosti koja im je potrebna, kao i zaštita od hladnoća u određenom periodu godine. Navodnjavanje, odnosno zalivanje koje je poželjno da se radi svakodnevno, uticaće na bolje formiranje plodova. Ukoliko se odlučite da uzgajate lisnato povrće, kao što je zelena salata, potrebno je koristiti pliće posude, duboke do 15 centimetara. Ukoliko uzgajate veće biljke, odnosno one koje rastu visočije, kao što su na primjer paprika, paradajz ili krastavac, potrebne su vam posude duboke barem 30 centimetara. Sve je zaista jednostavno – kao što i zvuči. Ukoliko odlučite da se bavite baštovanstvom na balkonu, pronaći ćete mnogo ideja koje će vas još više inspirisati da uredite prostor i da vam to bude omiljena aktivnost u toku dana.

jana2

Izvor: The Guardian

 

Prema istraživanjima The Herb Exchange organizacije, procjenjuje se da će do 2050. godine svjetska populacija se povećati za više od 35 procenata. Da bi postojale dovoljne količine hrane za sve, sadašnja svjetska proizvodnja usjeva trebalo bi da se udvostruči. Sa druge strane, veći dio populacije živi u urbanim sredinama, pa potpuno opterećivanje poljoprivrednika nije praktično – niti je potrebno! Izađite na svoj balkon ili popločani dio dvorišta i pronašli ste savršeno okruženje za uzgoj hrane, i tako napravite održivi dom za sebe i svoju porodicu. Uzgajanje baštene hrane na balkonu je dobitak za vas, planetu i čovječanstvo. Čak i ukoliko živite usred grada, možete izaći na svoj balkon i ubrati neke proizvode, štedjeći putovanje do prodavnice, a samim tim i novac.

Baštovanstvo na balkonu razvija i druge ekološke navike, kao što je kreativna reciklaža. Kreativna reciklaža jeste još jedan efikasan način da iskoristite svoje baštensko okruženje na otvorenom uz malu cijenu, a da istovremeno povećate svoju ekološku prirodu. Umjesto da u prodavnici kupujete sadnice ili saksije koje su vam potrebne, vjerovatno ćete se poslužiti stvarima koje već posjedujete. Ukoliko ne želite da žrtvujete namještaj ili posuđe koje već koristite, to je u redu. Umesto toga, možete zaviriti u otpad koji planirate baciti. Postoji mnogo iznenađujućih i jednostavnih načina za recikliranje predmeta za vašu balkonsku baštu koji u suprotnom mogu ući u kantu za smeće. Neke od ideja su:

  • Koristite stare kante od farbe kao saksije za biljke koje uzgajate; ne zaboravite izbušiti rupu ili dvije kako bi ostatak vode nakon zalijevanja izašao;
  • Stare staklene tegle možete iskoristiti takođe kao saksije;
  • Izvucite fioke iz starog ormara koji ne koristite i iskoristite ih kao podlogu za saksije ili za one biljke kojima su listovi viseće forme;
  • Sadnju, odnosno rasade biljaka započnite u starim kartonima prije prebacivanja u baštu;
  • Drvene palete koje imate možete iskoristiti na mnogo načina prilikom pravljenja urbane bašte na balkonu.

Budite kreativni! Postoji puno mogućnosti za bavljenje kretivnom reciklažom u vašoj bašti na balkonu. Imajte na umu da izbjegavate korišćenje plastike ili gume prilikom uzgoj hrane. Toksini u ovim materijalima možda ih ne čine idealnim za biljke koje ćete jesti, ali mogu se iskoristiti kako bi se napravile interesantne saksije za uzgoj cvijeća, na primjer.  Prilikom korišćenja predmeta za uzgoj hrane, držite se metala, drveta i cigle prilikom kreativne reciklaže.

jana3

Izvor: The Herb Exchange

Trud i planiranje bašte na balkonu će se isplatiti kada pripremite večeru punu povrća koja je nastala iz vašeg napornog rada.

Vrijeme je da se ruke zaprljaju. Šta planirate posaditi i uzgajati u bašti?

Autorka: Jana Marjanović

VIDEO Šta Podgoričani misle: Od 102 kandidata, samo 12 položilo prijemni za upis na Medicinski fakultet

Portal VolimPodgoricu napravio je kratki video o tome šta Podgoričani misle povodom toga što je veliki broj učenika, lučonoša, pao prijemni ispit za upis na Medicinski fakultet.

E, ajde idi, molim te, negdje putuj…

Autor: Nina Petričević


 

Izgleda, da familija i prijatelji nemaju više živaca za mene i moje putničke flashbackove, ali ja svakako moram ovo da podijelim sa svijetom i znam da će neko od njih ovo pročitati, ma šta govorili protiv mene i mojih snova (ljubav za ekipu skrivenih fanova uže porodice).

Flâner. Jutros sam saznala za ovaj francuski izraz koji nema ekvivalentu u engleskom, a mislim da nema ni u našem jeziku… ili možda griješim. Ja ga nisam uspjela pronaći. Bilo bi kul da postoji.

Flâner znači hodati sporo, bez nekog određenog cilja, naprosto uživati u onome što nudi atmosfera u kojoj se trenutno nalazimo.

To bi ukratko bio opis mog svakog putovanja (Vive la France).

I daaa, sada pričamo o putovanjima!

Bez šale, putovati se mora! Bilo to kroz vrijeme, dimenzije ili auto-putem. Samo da se putuje.

Život ima svoj pravac, ali je, brate, jako smotan što se orijentacije tiče. Definitivno ga treba usmjeravati jer će u suprotnom doživjeti slobodan pad ili će se ispaliti negdje u svemir.

Zato, samo polako, flâner, s’il vous plait!

Imala sam u planu pisati o razlozima zašto treba putovati. To je učinilo već toliko hiljada ljudi prije mene i ne treba se ponavljati. Zato bih vam vrlo rado pričala o svom iskustvu i zašto ja putujem.

Putovanje je namijenjeno svakome, ali ne mora ga svako voljeti. Isto kao i život.

Postoje razni načini putovanja, bitno je samo da imate hrabrosti, kreativnosti, malo ludosti i da ne dozvolite drugima da ih mijenjaju u vaše ime.

Jedan od mojih načina se zove – neudobni ugođaj.

Neudobno se odnosi na prevozna sredstva, mjesta gdje spavam, moj budžet, neke određene situacije, sate nespavanja, a ugođaj je opet sve to. Malo je apsurdno, istina, ali da znate samo kako je to biti skoro pa švorc i kisnuti u Londonu, a uspjeti ući u ,,National Gallery”, i to za DŽ jer si student, a ulaz za studente, i to samo taj dan, je FREE!. Na kraju dana uletiš u bus, i dok se truckas kroz ,,La Manche” sa nekom tetom koja hrče za medalju i zauzima pola tvog sjedišta, i dok ti stomak krči cijelu petu simfoniju, razmišljaš o tome kako si uspio da prođes cijelu istoriju umjetnosti za jedan dan! Pa maštaš o pisanju autobiografije gdje ćeš govoriti (naglašavati čak!) kako Turnerova roza djeluje na tebe poput Mjeseca na more, te kako si se u par navrata osjećao usisan u George Orwell-ovo ‘Niko I ništa u Londonu I Parizu’. U tim trenucima si pjesnik i luda, predodređen I otuđen, a zapravo si samo jako umoran i zadovoljan student. (Divno je šta ti je sve uključeno u aranžman zajedno sa indexom).

Neudoban ugođaj uvijek nosim sa sobom, dođe mi kao naljepnice za torbe koje uzmem u svakom gradu.

Ej, pa onda onaj osjećaj kad pustiš ,,Ole lole“ u tramvaju, navečer, negdje u Budimpešti i smješkaš se svjetlima grada i Dunavu i Mađarima koji te gledaju čudno zbog te tvoje glupe, ali srećne face.

Ili učiti ekipu iz Jermenije kako napraviti bambus (kojeg lično ne volem), dok se mrznem na -5 ujutru u nekom jermenskom selu, kojeg nema ni na mapi, gdje smo zaglavili jer Lada nije htjela da upali.

Tako neki momenti napravljeni spontano me čine izuzetno srećnom. Zašto ne postoji neka virtuelna galerija, pa da prespojim sjećanja na neki ekran i da svi to mogu da vide onako kako ja vidim!

Dosta patetike za danas.

Nikad prije nisam pisala o ovome. Tužno mi je vidjeti sebe kako se prisjećam nečeg što mi je prije par mjeseci bila svakodnevnica. Nezahvalna su vremena došla i više ništa sebi ne možeš da garantuješ.

Radije bih pisala sve ovo na autobuskoj u Zagrebu ili u parku u Darmstadtu, a ne kući, u sobi.

Ko ima sjećanja, ima i planove… Nekad treba stati, pa onda nastaviti…

Mislim da je ovo bio dovoljan početak, o kraju ne govorim, ne vjerujem u konačnost.

…dan je ekstremno vruć, pa ga krunišem jednim ,,Hladnim Pivom“

 

,,Hodam po krovovima, danas sam ja malo gore,

Imam korak od 7 milja, i oblak mjesto šešira

Možeeee“

Autor: Nina Petričević

ЗЕЛЕНО, ШТО ВОЛИМ ЗЕЛЕНО

 

              Свијет зелени у нашим очима, зелени се као трава у марту. Зелено, што волим

зелено, рече Лорка и нађе своју инспирацију, изгледа да сам је нашао и ја.

Дрво кад никне на некој ливади зеленој, осјећа се као жбун у гори зеленој. Али сања. Сања своје руке, ноге, кожу, сања како допире до висина небеских. У зачетку је мало и беспомоћно, борећи се са свим недаћама.

У једном тренутку појављује се орао са неба, прилази малом дрвету и пита га : ,,Јеси ли добро?“. Дрво, као дрво ћутало је. Орао упита још једном, па још једном, па још шест пута, али одговор није добио. Дрво је ту стајало непомично, чекајући орла да одлепрша са ливаде зелене. Поче киша, орао отвори крила да се склони, док је дрво и  даље стајало непомично, примајући ударце воде сваке секунде. Орао се више није враћао.

Прођоше дани, године, а дрво доби другара који се звао Храст. Храст је никао из земље као ракета. Дођоше нека дјеца. Видјевши на толикој ливади два дрвета приђоше им. Били су исте висине. Заправо, дрво је било мало веће од свих. Једно од дјеце приђе Храсту, те га помази. Дрво, мислећи да му дјечак жели зло, нападе га, те баци сво своје лишће драгоцјено на дјечака. Дјеца се сва уплашише и побјегоше, али тај дјечак није. Остао је сав у лишћу, којег се непосредно касније ослободио, те се извинио Храсту и отишао. Док се враћао кући, прошавши поред сваког дрвета, није видио ниједан лист. Стално се окретао иза како би видио тих неколико листића, који су лежали успавани.

Два дрвета непрестано су расла и развијала се. Након неколико година ова два другара стара осјећали су како им сат откуцава. Осјећао се мирис старости у ваздуху, а онда једног дана дође стадо оваца на ливаду зелену. Тог дана плакали су облаци као никад. Два другара су осјећала неку необичну тишину, док је киша падала и овце пасле. Свануло је Сунце иза брежуљака, спремао се нови дан за устајање из кревета ноћи. Два другара стара видјела су из даљине два човјека са сјекирама преко рамена. Поста’ то двобој два другара и два човјека. Побједник је већ био познат…

Зелено, што волим зелено.

 

Напомена: Текст је написан у склопу писменог задатака 2017. године

Лазар Дашић

Položaj ekoloških aktivista u Latinoamerici: Gvatemala

Prostor na kojem su živjeli domorodaćki narodi u Latinskoj Americi vremenom se smanjivao. Taj trend se nastavlja i danas.

Vlade Latinoameričkih država pokreću velike projekte koji ugrožavaju prostor na kojem žive domorodački narodi.

Širom svijeta povećana je potražnja za prirodnim resursima, kojih, između ostalog, ima na prostoru koji zovemo Latinska Amerika. Vlade ovih država nastoje da podsticajima privuku investicije koje su usmjere ka eksploataciji ovih resursa. Pravdaju svoje aktivnosti ekonomskim benefitima, a nezaposlenima obećavaju poslove.

Problem leži u tome što se ova bogatstva nalaze na prostoru gdje žive domorodački narodi, koji ne daju odobrenje za velike projekte i uništavanje njihove zemlje. Njihove aktivnosti, kojima brane i poseban način života, nerijetko ih koštaju glave.

Položaj ekoloških aktivista - Latinoamerika

Gvatemala je u periodu od 2000. do 2010. zabilježila 118 ubistava ekoloških aktivista i preko 2000 napada.

Gvatemala ima relativno dobar geografski položaj, koji je joj omogućava sprovođenje velikih projekata. Autoputevi, luke, željeznice – sve se gradi u velikom zahamu, naročito nakon investicija iz Kine.

world-data-locator-map-guatemala

izvor: Britannica

Hidroelektrana Xalala, na sjeveru Gvatemale, bila je predviđena za gradju tokom 2014. Zamišljena je kao druga najveća brana u Gvatemali. Njena izgradnja direktno bi uticala na narod koji živi u tim krajevima. Oko 15,000 ljudi postalo bi interno rasljeno jer bi morali da napuste svoje domove, a biodverzitet bi bio trajno narušen. Nakon snažnog otpora građana, projekat je obustavljen.

Ipak, sektor koji je zabilježio najviše stradalih ekoloških aktivista jeste sektor rudarstva. S obzirom na to da je u pitanju veliki biznis, kompanije koje su dobile koncesije na rudnike, ne žele tek tako da se odreknu velikih prihoda.

Vlada ove zemlje ne može da se pohvali dobrim rezulatima u oblasti napretka položaja ekoloških aktivista i aktivista za ljudska prava. Nakon što je uvela vanredno stanje 2014. godine, vlada se obračunala sa ekološkim aktivistima tako što je sprovela masovna hapšenja. U decembru 2014. godine, privatno obezbjeđenje Cemetos Progreso kompanije upucalo je i ubilo 8 aktivista Pajoques zajednice. Nakon ovoga, Vlada je ponovo uvela vanredno stanje i uhapsila preko 30 ekoloških aktivista. Arbitrarna hapšenja nisu rijetka pojava.

Pojedini smatraju da se nakon dugog i iscrpnog građanskog rata, koji se završio prije 24 godine, stvorio vakuum koji su iskoristile organizovane kriminalne grupe da utvrde svoje aktivnosti na terenu, ali i strane kompanije koje su prepoznale slabost države i to okrenule u svoju korist.

Položaj UN

Napori da se zaštite ekološki aktivisti dodatno je ojačano od strane Savjeta za Ljudska Prava, koje je u svojoj rezoluciji iz februara 2016, izrazilo „ozbiljnu zabrinutost“ za položaj ekoloških aktivista, pozvavši Vlade tih zemamlja da preuzmu veće napore za sigurnu i održivu zajednicu. Konvencija 169 Međunarodne Organizacije Rada jedina je koja se specifično bavi domorodačkim narodima i plemenima. Član 15 i član 6, eksplicitno nalažu vladama da sprovedu konsultacije i započnu projekte tek nakon dobijenog odobrenja od naroda koji živi na spornom prostoru. Ovi članovi odnose se na sve prostore, poput rudnika ili šuma, bez obzira jesu li u vlasnišvu države.

Preporuke

U preporukama koje je objavio Global Witness stoji da je neophodno preuzimanje odgovornosti, funkcionisanje tužilaštva i drugih grana vlasti, garancije za bezbjednost ugroženih lica. Traži se i odgovornost stranih kompanije i isplata obeštećenja porodicima stradalih.

Andrija Tomić

Foto Vuk Mihajlović

Fotografije našeg sjajnog fotografa Vuka Mihajlovića.

 

Više Vukovih fotografija možete pronaći na njegovom Instagram nalogu: @foto.rai